ПРОЈЕКАТ „ЛЕГОЛАСИ“

15230602_1164925396893955_4727665839715776412_n

Животињски савезници
пројекат „Л Е Г О Л А С И“
одељенски љубимац

размишљајући на тему овогодишњег изазова пробали смо да ствар рашчланимо на две битне ставке: животиње и савезништво, како бисмо кроз асоцијације које се јављају свим члановима, што шире обухватили овај проблем. Занимљиво је било како се на исте појмове свима нама јављале различите асоцијације.
Кроз разговор и објашњење сваког члана дошли смо до закључка да животиње у комбинацији са савезништвом за нас као школарце значи одељенски љубимац.
Да бисмо могли да разрадимо идеју тима догворили смо се да питамо другаре у школи шта они мисле на тему одељенског љубимца и која би животиња била погодна за ту улогу. Уз помоћ нашег ментора, која нас је увела у методологију спровођења анкете, написали смо и спровели анкету у седам одељења од трећег до осмог разреда. Анкета је спроведена у одељењима чији су ученици чланови нашег тима а на часовима одељеског старешине, тако да смо са ученицима поред анкете, причали и о самој идеји.

Резултати анкете су показали да смо на добром путу, и да већина ученика подржава идеју одељенског љубимца. Као највећи проблем у самој релизацији био је смештај јер у предметној настави одржава се кабинетска настава, односно свакога часа мењамо кабинете. Зато је заједничка идеја старијих ђака била да у кабинету за биологију буде дом заједничког љубимца.пошто смо желели да испробамо нашу теорију, а према и резултату анкете, да љубимац у одељењу доприноси општој позитивној атмосфери, и учењу да бринемо једни за друге, договорили смо се да експеримент са љубмицем буде спроведен у одељењу 4/6. Зашто? Зато што се у том одељењу спроводи и инклузивно образовање, за које као тим сматрамо, да је важан део образовања, а да сами ученици о томе веома мало знају.
Да би експеримент био што реалнији, а наша идеја одржива, бацили смо се на истраживање нета, замолили наставницу биологије за разговор и отишли у посете специјалној школи „сава јовановић сирогојно“ и пољопривредном факултету.
Претражујући нет и разговарајући са нашим ментором, сазнали смо многе занимљивости о животињама, као и да у свету примењују терапију животињама, посебно у раду са децом са посебним потребама. У разговору са наставницом биологије весном стојић, открили смо да колико ми бринемо о животињама толико и оне брину о нашем менталном здрављу. Посебан акценат наставница је ставила на рибице јер се оне у свету користе за лечење депресије и погодне су да деца о њима брину јер су лагане за одржавање. Чињеница која нас је највише одушевила је да рибе воле тишину и да спавају невезано да ли је дан или ноћ, а што би била добра мотивација за дисциплину на часу, што је опет био један заступљенијих одговора на нашу анкету о добробиту које би љубимац донео читавом одељењу.
Пошто смо сазнали за примену терапије животињама у инклузивном образовању у свету, посетили смо школу „сава јовановић сирогојно“ која се бави образовањем деце са посебним потребама. Морамо признати да без обзира на истраживање и посете часовима учитељице јелене радоњић која спроводи инклузивно образовање, били смо под великим утиском и веома изненађени посетом и ученицима њихове школе. Дефектолог школе марија вуксановић се потрудила да нам објасни систем функсионисања школе и начин комуникације. На нашу причу о сазнањима о терапији животињама, марија нам је потврдила да у свету то јесте случај али да код нас таква врста терапије не постоји. На нашу идеју да бисмо увели одељенског љубимца и да смо сви сложни да су рибице идеалне, марија се насмејала и повела нас у сензорну собу. Шта је сензорна соба?

То је соба која служи да укључи и смири узбуђена чула. Када су највише узнемирени прислањају уво на велике тубе кроз које протиче вода. Такође у соби са интерактивним подом често користе воду и рибице да их умире ако су много узнемирени. Марија нам је такође рекла да их вода чини срећним.
Ово нам је такође био знак да смо на добром путу као остварењу наше идеје…одељенски љубимац.
Такође веома важно је било да што више научимо о самим животињама и на које се све начине човек о њима брине, тако да смо посетили фарму и пољопривредни факултет. Тамо смо научили доста о бризи и нези великих животиња, али и о начинима бриге малих животиња, које често у свакодневном животу занемарујемо. Занимљиво је да на пр. Аутистична деца не плаше коња али да се страховито плаше голубова. У разговору са професорима на факултету сазнали смо о чему све морамо водити рачуна приликом бриге о животињама а на који начин нам животиња ту пажњу враћају. Обишли смо анатомску лабораторију, где смо научили што шта о грађи животиња, обишли лабораторију за инсекте где смо највише били одушевљени бубом гранчицом. Сада је наше знање било доста богатије па смо одлучили да експеримент спроведемо у дело…..

Рибице су постале стални чланови одељења 4/6.

Очекивања и правила:

  1. Рибице ће допринети бољој дисциплини
  2. Учиће да заједнички брину о љубимцима
  3. Када су узнемирени седење поред акваријума ће их смирити (посебно н.д. који често има емотивне испаде који нису пријатни)
  4. Најдруг тог дана храни рибице пре уношења разговарали смо са ученицима о томе шта они очекују и како ће се понашати ( брига, хигијена, храњење)
    свакога дана смо их обилазили и углавном смо их на одморима затицали око акварима насмејане и у разговору о френкију и клари.

А како је читав експеримент утицао на њих најбоље говоре њихови радови.

Закључак!

Полазећи од тога да пројекат треба да буде реалан и одржив, сматрамо да је идеја одељенског љубимца нешто што би требало и могло да заживи у свакој школи, посебно у млађим разредима.