Укратко о Илији Бирчанину

Илија Бирчанин је значајна историјска личност српског народа, која је имала важну улогу у предвечерје првог српског устанка. Рођен је 1764. године, негде око Ђурђевдана, по казивању проте Матеје Ненадовића у селу Суводању испод планине Медведника у ваљевском крају. Уочи првог српског устанка био је оборкнез, неустрашиво храбар, горостасног изгледа  са великим угледом у народу,  а страх и трепет за Турке. О каквој се личности ради најбоље говоре стихови Филипа Вишњића у једној од наших најлепших песама Почетак буне против дахија:

„Док погубим Бирчанин Илију,
Обор-кнеза испод Међедника,
Ево има три године дана,
Од како се врло посилио:
Кудгођ иде, све кр’ата јаше,
А другога у поводу води;
Он буздован о ункашу носи,
А бркове под калпаком држи,
Он Турчину не да у кнежину,
Кад Турчина у кнежини нађе,
Топузом му ребра испребија,
А кад Турчин стане умирати
А он виче на своје хајдуке:
Море, слуге! тамо пашче бац’те
Ђе му гавран кости наћи неће.
А кад нама порезу донесе.
Под оружјем на диван изиђе,
Десну руку на јатаган метне,
А лијевом порезу додаје:
Мехмед-ага, ето ти порезе,
Сиротиња те је поздравила,
Више теби давати не може;
Ја порезу започнем бројити,
А он на ме очима стријеља:
Мехмед-ага! Зар ћеш је бројити,
Та ја сам је једном избројио.
А ја више бројити не смијем,
Већ порезу украј себе бацим,
Једва чекам, да се скине б’једа,
Јер не могу да гледам у њега;
Он је паша, а ја сам субаша“…

Мехмед ага Фочић је на превару ухватио Илију Бирчанина и кнеза Алексу Ненадовића и погубио /посекао/ их на мосту Колубаре у Ваљеву, 4. фебруара 1804. године. Илија Бирчанин, чије име с поносом носи наша школа је један од великих бораца за слободу српског народа у борби против вековног турског ропства и у тој борби дао свој живот, па као такав заслужује да га вечито помињемо.