ОШ „Илија Бирчанин“

На Градском такмичењу у „краул „пливању на 50 метара, одржаном 18. 2. 2021. у Спортском центру „Милан Гале Мушкатировић“ у Београду, у узрасту од 1. до 4. разреда , наш ученик , Алекса Грујић ( 2-6) освојио је 11 место у конкуренцији од 23 школе! Ученика је водио наставник физичког васпитања, Мојсије Дмитровић!Честитамо !

Велики црквени празник – Сретење Господње

     Сретење се слави од времена цара Јустинијана 544. године. Тада је у Цариграду и околини владала епидемија куге која је дневно односила 5.000 живота, а пустош је направио и катастрофалан земљотрес у Антиохији. На Сретење су одржане масовне молитве и несреће су престале, па се од тога времена тај дан почео празновати као велики празник Господњи.

     Слава Сретења, иначе је веома  честа у српском народу, који за овај празник везује своју традицију и обичаје.

Сретење се увек слави 40. дан од Божића и на тај дан се ништа не ради, а представља успомену на дан када је Богородица први пут увела у храм новорођеног Христа да га посвети Богу. У питању је први сусрет Бога и човека под сводовима јерусалимског храма и сретење новорођеног Месије кога је у наручје примио праведни старац, познат као свети Симеон Богоносац.

     Сретење је празник од суштинске важности за хришћанство, јер указује на први сусрет Спаситеља са људима. Према канону СПЦ, сврстан је у ред Господњих, али и Богородичних празника, јер се на тај дан истовремено велича чистота Богородице коју је, како каже предање, првосвештеник Захарија, отац Јована Крститеља, увео у јерусалимски храм на место одређено за девојке.

     На Сретење 1804. године, на збору виђенијих Срба са територије Београдског (односно Смедеревског) пашалука, који се догодио у Марићевића јарузи у Орашцу, донета је одлука о подизању устанка против Турака и за вођу је изабран Карађорђе Петровић. Одлуци о подизању устанка претходила је сеча кнезова, односно угледних народних првака, које су дахије превентивно побиле.

     Први српски устанак најпре је захватио крајеве западно од Колубаре, Шумадију и Поморавље. Читав Београдски пашалук ослобођен је 1807. године, али је судбину устанка одредио исход Руско-турског рата, пошто су Русија и Турска потписале мир у Букурешту 1812. године. Препуштање Србије било је плод чињенице да је почињао Наполеонов поход на Русију. 

     Карађорђе је током Првог српског устанка, у склопу обнове српске државности, између осталог устројио и низ важних институција, попут Велике школе, далеког зачетка данашњег Универзитета у Београду.

Сретењски устав

     На Сретење 1835. године у Крагујевцу је донет први Устав Кнежевине Србије, познат као Сретењски. Уставне одредбе које је садржао обликоване су по узору на уставе Француске и Белгије.

     Текст устава, необично либералан за тадашње прилике, написао је Димитрије Давидовић, знаменити дипломата, публоциста и новинар. Овакво уставно решење одмах је изазавало негодовање Аустрије, Турске и Русије, због чега је убрзо суспендован. Велике силе сматрале су га превише либералним – у поређењу са уставима европских земаља тог времена он је то и био, осим ретких изузетака попут Француске и Белгије.

     Кнежевина и Краљевина Србија имала је потом пет различитих уставних решења од 1838. до 1903. године. 

     После Другог светског рата, од 1945. године, у потпуно промењеним околностима, Србија је у саставу федералне Југославије четири пута усвајала највиши законодавни акт, а актуелни је усвојен 30. октобра 2006. године. То је први Устав Србије након распада СРЈ, односно државне заједнице СЦГ. Тим поводом у понедељак, 15. и уторак, 16. фебруара 2021. године школа неће радити.

У Београду, 12.2.2021.                                 Директор, Боги Гогић                                                                                  

Уз све неопходне епидемиолошке мере, а у организацији Друштва математичара Србије, данас је у нашој школи одржано Школско такмичење ученика из математике.Такмичило се 112 ученика од 3. до 8. разреда , а најбољи ће представаљати нашу школу на Општинском нивоу такмичења.Срећно!